Biračko pravo
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21 | Nivo: Pravni fakultet

-УВОД.......................................................................................................................3
-ЗАШТИТА БИРАЧКОГ(ИЗБОРНОГ) ПРАВА..............................................5
-СТИЦАЊЕ АКТИВНОГ И ПАСИВНОГ БИРАЧКОГ ПРАВА..................7
-АКТИВНО И ПАСИВНИ БИРАЧКО ПРАВО...............................................10
-КАНДИДОВАЊЕ.................................................................................................13
-СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА..................................................................................15
- РАСПОДЕЛА МАНДАТА................................................................................17
-ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................18
-ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................20
УВОД
Други назив за бирачко право је изборно право. Може бити активно и пасивно. Бирачко право је једно од најзначајнијих политичких права грађана. Помоћу њега грађани учествују у политичком животу државе и обављању јавних послова заједнице, те је неопходно да његово уживање буде омогућено путем демократских принципа. Бирачко право се стиче са пунолетством. У неким земљама је то са 16 година као сто је случај у Бразилу, у неким са 17 Северна Кореја, у Канади са 19, у САД-у са 21 годином. Бирачко право је основ формирања представничког тела и тиме основ учешћа грађана у обављању државних послова. Оно је „камен темељац демократије и народне владавине“.
О правној природи бирачког права постоје три теорије. То су:
1. Према првој, у чијој је основи Русоово схватање народне суверености, према којем појединци који чине народ задржавају део суверености и по избору свог представништва, бирачко право је индивидуално право које припада сваком појединцу. Ниједном појединцу закон не може да одузме то право, јер му га он није ни доделио. То је право појединца које само предходи закону, па га закон само потврђује.
2. Према другој теорији, бирачко право је јавна функција, која је успостављена уставом ради изражавања националне воље. У овој теорији нација се схвата као носиоц суверености (врховне власти). Пошто је нација недељив ентитет појединци немају право да учествују у избору представника нације. Устав и закони одређују лица која ће изражавати вољу нације. Та лица су бирачи, а право које им признају устав и закон јесте бирачко право.
3. Трећа теорија представља компромис прве две и по њој бирачко право је истовремено и индивидуално и право и јавна функција. Бирачи имају индивидуално право да учествују у чину избора, а учешћем у том чину они постају функционери, то јест државни орган.
ЗАШТИТА БИРАЧКОГ (ИЗБОРНОГ) ПРАВА
Ово право прокламује устав Републике Србије, као право грађанина који је навршио 18 година живота „да бира и да буде биран у Народну скупштину и друге органе и изборна тела“. Међутим, појам изборно право је шири појам од бирачког права у смислу изборних закона, закон о избору народних посланика, Зкон о избору председника Републике и Закон и локалним изборима) пошто поред активног и пасивног бирачког права обухвата и право на кандидатуру, право гласања, изборности и др.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]